---
---
---
Шифе: 1921858 Портови: 20618 станице: 20618 Светионици: 14670
Бродски радар је електронски навигациони инструмент који се користи за откривање положаја и кретања бродова око сопственог брода.
Бродски радар емитује електромагнетне импулсе које рефлектују други бродови или објекти у близини. Повратне сигнале прима радар и претварају у слику која се приказује на екрану радара.
Бродски радар пружа информације о удаљености, брзини и правцу других бродова или објеката у околини.
Домет поморског радара зависи од перформанси уређаја и временских услова. Међутим, домет се обично креће од неколико стотина метара до неколико километара.
Постоји неколико типова поморских радара укључујући радар Кс-опсега, радар С-појаса и радар са Доплеровим ефектом.
Разлика између радара Кс-опсега и радара С-опсега лежи у фреквенцији на којој се емитују електромагнетни импулси. Радар Кс-опсега има већу фреквенцију и нуди већу резолуцију, док радар С-појаса има нижу фреквенцију и нуди већи домет.
Доплеров ефекат је појава у којој се фреквенција електромагнетних таласа мења када се извор или пријемник померају у односу на талас. Бродски радар са Доплеровим ефектом може тако да мери брзину бродова у том подручју.
Бродови су приказани на радарском екрану као трептаји или ехо. Величина и облик блипа зависе од величине и облика брода, као и удаљености и окружења.
АРПА је скраћеница од Аутоматиц Радар Плоттинг Аид и карактеристика је поморских радарских система који омогућава аутоматско цртање и могућност избегавања судара. АРПА системи могу израчунати и приказати позицију, брзину и правац других пловила како би помогли у безбедној пловидби и избегавању судара.
Тачност бродског радара се мери фактором предајника, резолуцијом, стопом понављања, осетљивошћу и стабилношћу система.
Поморски радар захтева редовно одржавање и калибрацију како би се осигурало да исправно ради. Такође је важно да се антена и остале компоненте одржавају чистима и без прљавштине, снега и леда.
Када користите поморски радар, морају се предузети одређене мере предострожности како би се осигурало да је уређај безбедан и ефикасан. Ово укључује коришћење антенских стубова и носача који су прикладни за одређену антену и уређај, и надгледање околног подручја ради могућих сметњи и сметњи.
Бродски радар игра важну улогу у навигацији на отвореном мору јер омогућава броду да открије и избегне друге бродове и објекте у близини. Посебно је користан у условима лоше видљивости и лошег времена.
На бродски радар могу утицати киша, снег и магла по лошем времену, јер ови материјали могу да апсорбују и рефлектују електромагнетне сигнале. У неким случајевима, на бродски радар могу утицати и услови на мору и кретање таласа.
Максимални домет поморског радара зависи од перформанси уређаја и временских услова. Обично, међутим, бродски радар може открити бродове на удаљености од неколико километара.
Предности радара Кс-банд су висока резолуција и тачност, што омогућава откривање малих објеката и препрека. Недостаци су што је подложан сметњама од кише и магле и што има ограничен домет.
Предности радара С-опсега су већи домет од радара Кс-опсега и мања подложност сметњама од кише и магле. Недостаци су нижа резолуција и тачност у поређењу са радаром Кс-банд.
Вишефреквентни радарски системи нуде предности радара и Кс-банд и С-опсег и могу да се пребацују између фреквенција по потреби. Недостаци су већи трошкови и сложеност.
Главне карактеристике АРПА-е су аутоматско цртање и функција избегавања судара, израчунавање и приказивање положаја, брзине и правца других бродова, као и праћење околног подручја ради могућих судара.
Бродски радар се може користити за спасавање бродоломаца тако што помаже у лоцирању несталог брода и преноси његову позицију спасилачким тимовима.
ЕЦДИС (електронска карта Дисplay и информациони систем) је напредни навигациони систем који користи електронске наутичке карте и информације у реалном времену о пловилима и околним објектима да би помогао у безбедној и ефикасној пловидби. ЕЦДИС је учинио навигацију на мору безбеднијом и ефикаснијом и све се више користи у модерном бродарству.
ГПС (Глобал Поситионинг Систем) игра важну улогу у навигацији на мору јер омогућава броду да одреди своју тачну позицију и прикаже је на електронским наутичким картама. ГПС је посебно користан када се крећете у непознатим водама и када је видљивост лоша.
АРПА (Аутоматиц Радар Плоттинг Аид) систем је радарски систем који може израчунати и приказати позицију, брзину и правац других пловила како би помогао у безбедној навигацији и избегавању судара. АИС (Аутоматиц Идентифицатион Систем) систем је систем који може да идентификује пловила са радио везом и преноси информације као што су име, положај, курс и брзина. Док АРПА израчунава положај других бродова на основу радарских информација, АИС добија ове информације директно од самих бродова.Међутим, оба система се могу користити у комбинацији да би се обезбедио свеобухватнији надзор и избегавање судара.
РАЦОН (Радар Беацон) је мали радио који емитује радарски сигнал да би другим бродовима и навигационим системима дао референтну ознаку. РАЦОН-и се често постављају на навигационе уређаје и бове како би се повећала њихова видљивост и омогућила прецизнија навигација.
ЕПИРБ (Емергенци Поситион Индицатинг Радио Беацон) је систем фарова за помоћ који се аутоматски активира у случају нужде и емитује сигнал који тимови за потрагу и спасавање могу пресрести како би одредили тачну позицију брода. ЕПИРБ-ови су важан део сигурносне опреме на мору и могу помоћи да се повећају шансе за преживљавање бродоломаца.
САРТ (Радарски транспондер за трагање и спасавање) је систем сигналних сигнала за помоћ који се активира у случају нужде и емитује сигнал који радари могу да открију. Обично коришћени на чамцима за спасавање и прслуцима за спасавање, САРТ-ови могу помоћи да се олакша потрага и спасавање бродоломаца.
ВТС (Вессел Траффиц Сервице) је систем надзора дизајниран за координацију и праћење саобраћаја пловила у прометним подручјима. ВТС може да прикупља и приказује информације као што су положај, курс и брзина пловила како би подржао безбедну и ефикасну пловидбу.
Радар и сонар су обе технологије за лоцирање објеката, али имају различите примене и принципе рада. Радар користи електромагнетне таласе за одређивање положаја објеката, док сонар користи звучне таласе. Радар се првенствено користи у аеронаутици и поморској навигацији, док се сонар првенствено користи у подводним истраживањима и војним применама.
Доплеров радар користи Доплеров ефекат за мерење брзине објеката. Доплеров ефекат се јавља када се фреквенција таласа мења док се извор или пријемник померају у односу на талас. Доплер радар непрекидно емитује електромагнетне таласе, који се одбијају од објеката и враћају у радар. Мерењем померања фреквенције повратних таласа, радар може израчунати брзину објекта.
САР (Синтхетиц Апертуре Радар) је посебан тип радара који може да креира слике Земљине површине високе резолуције. САР користи велику антену и сложене алгоритме за обраду сигнала за креирање слика које изгледају слично фотографијама. САР радар се широко користи у посматрању земље, праћењу обала и потрази за несталим авионима и бродовима.
МАРПА (Мини Аутоматиц Радар Плоттинг Аид) је функција доступна на неким модерним поморским радарским системима која аутоматски израчунава курсеве, брзине и ризик од судара оближњих пловила. МАРПА може помоћи у избегавању судара и олакшати навигацију.
Главна разлика између радара Кс-опсега и радара С-опсега је фреквенција електромагнетних таласа које користе. Кс-банд радар користи фреквенцију од око 8-12 ГХз, док радар С-банд користи фреквенцију од око 2-4 ГХз. Радар Кс-опсега обично има већу резолуцију и тачност, али је подложнији временским условима као што су киша и магла. Радар у С-опсегу је мање осетљив на временске прилике и има већи домет, али нижу резолуцију.
Монопулсни радар и радар са фазном решетком су две различите врсте радарских антена које се користе за генерисање радарских зрака. Монопулсни радар користи једну антену која се може усмерити у различитим правцима да створи радарски сноп. С друге стране, радар са фазном решетком користи више малих антена које се могу електронски управљати да би створиле радарски сноп у различитим правцима. Радар са фазним низом обично нуди већу флексибилност и прецизност, док је монопулсни радар једноставнији и јефтинији за изградњу.
Као и код конвенционалних радарских система Кс-опсега и С-опсега, разлика између радара са фазном решетком Кс-опсега и радара са фазном решетком у С-опсегу лежи у фреквенцији коришћених електромагнетних таласа. Кс-банд радар са фазном решетком користи фреквенцију од око 8-12 ГХз, док радар са фазном решетком у С-опсегу користи фреквенцију од око 2-4 ГХз. Уопштено говорећи, радар са фазном решетком у Кс-опсегу нуди већу резолуцију и тачност, али је подложнији временским условима као што су киша и магла. С-банд радар са фазном решетком је мање подложан временским утицајима и има већи домет, али нижу резолуцију.
Доплеров временски радар ради слично као и Доплер радар, али користи електромагнетне таласе ниже фреквенције (у опсегу од око 2-4 ГХз). Мерењем померања фреквенције рефлектованих таласа изазваних кретањем капи кише или снега, Доплер метеоролошки радар може мерити брзину и смер падавина. Ове информације се могу користити за побољшање временске прогнозе и упозоравање на јаке олује или друге временске опасности.
АИС (Аутоматиц Идентифицатион Систем) је систем који се користи за прикупљање и дељење информација о оближњим пловилима. АИС користи посебну врсту радио технологије за аутоматско слање и примање података као што су назив брода, положај, курс и брзина. Ове податке могу примити друга пловила или обалска стража ради побољшања навигације и избјегавања судара.
Многи савремени бродски радарски системи су у стању да примају и интегришу АИС податке. На радарском екрану, пловила која емитују АИС могу бити приказана посебном иконом која садржи информације као што су назив пловила, брзина и курс. Интеграцијом АИС-а у радарски систем, бродови могу боље пратити своју околину и избјећи сударе.
Радарске флуктуације, познате и као неред, су сигнали на радарском екрану који не потичу од објеката од интереса, већ се рефлектују од других објеката као што су зграде, планине или мачеви. Ови сигнали могу утицати на читљивост радарског екрана и утицати на способност радарског система да открије циљеве од интереса. Постоји неколико техника које се могу користити за смањење или уклањање радарског подрхтавања, као што су алгоритми за обраду сигнала који побољшавају однос сигнал-шум или користе филтере за одбијање нежељених сигнала.
Домет типичног бродског радара зависи од неколико фактора, као што су фреквенција коришћеног радара, снага преноса и величина антенског система. По правилу, савремени бродски радарски системи могу имати домет до 100 наутичких миља или више због својих виших фреквенција и већих антена. Међутим, на домет могу утицати лоши временски услови или препреке као што су планине или зграде.
Двопојасни поморски радар користи и Кс-банд и С-појасни радарске фреквенције да обезбеди бољи домет и резолуцију, као и већу прецизност и робусност. Радар Кс-опсега нуди већу резолуцију и тачност, али је подложнији временским условима као што су киша и магла, док је радар С-појаса мање подложан временским условима и има већи домет, али нижу резолуцију. Двопојасни бродски радар омогућава броду да искористи предности оба фреквентна опсега за свеобухватнији и прецизнији приказ окружења.
Разлика између радара у чврстом стању и магнетронског бродског радара лежи у врсти електронских компоненти које се користе. Магнетронски поморски радар користи магнетрон за генерисање и пренос електромагнетних таласа, док бродски радар у чврстом стању користи полупроводничке компоненте као што су транзистори и диоде за генерисање и пренос електромагнетних таласа. Поморски радарски системи у чврстом стању имају тенденцију да буду енергетски ефикаснији, поузданији и издржљивији од магнетронских поморских радарских система, а такође имају и брже време покретања и већу брзину пулса. Међутим, магнетронски бродски радарски системи могу имати већу снагу преноса и домет.
АРПА (Аутоматиц Радар Плоттинг Аид) је функција која се може интегрисати у модерне бродске радарске системе и омогућава аутоматско откривање и праћење бродских објеката. АРПА функције могу укључивати предвиђање курсева судара, креирање дијаграма стаза и израчунавање курсева и брзина других бродова. АРПА такође може помоћи у повећању безбедности на мору помажући кормилару брода да рано идентификује и избегне потенцијалне сударе. АРПА функције такође могу генерисати разна упозорења и аларме како би упозорили кормилара пловила на потенцијалне опасности.
ЕЦДИС (електронска карта Дисplay и информациони систем) је електронски навигациони систем који приказује податке о карти и положају на екрану рачунара. Обично је интегрисан са бродским радарским системом и може да користи своје податке да створи тачну и ажурну слику околине. ЕЦДИС омогућава броду да прати своју позицију на карти, планира руте и идентификује препреке и опасности на путу. Такође може помоћи у повећању тачности и безбедности навигације дајући кормилару потпунију и прецизнију слику околине.
АИС (Аутоматиц Идентифицатион Систем) је систем за идентификацију и праћење бродских објеката, обично инсталиран на већим бродовима. Емитује информације као што су име брода, положај, курс и брзина преко ВХФ радио фреквенције. Бродски радарски системи могу да приме и користе ове информације да би створили свеобухватнији приказ околине и избегли курсеве судара. АИС такође може помоћи у побољшању комуникације између пловила и обалних станица, повећавајући безбедност пловидбе.
Постоји неколико изазова у коришћењу бродских радарских система, као што је видљивост ограничена лошим временским условима или препрекама као што су планине или зграде. Бродски радари такође могу бити подложни сметњама од других електронских уређаја и извора сигнала, што може довести до нетачних или погрешних резултата. Такође може бити тешко ослонити се на тумачење бродских радарских података јер они имају тенденцију да дају апстрактни приказ окружења, остављајући кормилару брода да исправно тумачи и користи информације.
Бродски радарски системи могу помоћи у повећању сигурности на мору тако што ће броду пружити прецизну и тачну представу околине, рано откривање потенцијалних судара и активирање аларма и упозорења како би се кормилар брода упозорио на опасности. Бродски радари се такође могу интегрисати са другим навигационим системима као што су ЕЦДИС и АИС да би се обезбедила свеобухватнија и тачнија репрезентација животне средине и повећала безбедност навигације. Поред тога, бродски радари се такође могу користити за праћење бродског саобраћаја и праћење кретања бродова, што може помоћи у побољшању усклађености саобраћаја и координације кретања брода.
Прецизност бродских радарских података може се побољшати разним мерама, као што је коришћење висококвалитетне радарске опреме са добром резолуцијом и осетљивошћу. Такође може бити од помоћи редовно одржавање и калибрација бродских радара како би се осигурало да исправно раде и да пружају тачне податке. Коришћење антена велике снаге и осетљивости такође може помоћи у побољшању домета и тачности радара на броду. Поред тога, интеграција са другим навигационим системима као што су ГПС и ЕЦДИС омогућава бродским радарима да раде тачније и прецизније.
Постоје различити типови поморских радара укључујући радаре Кс-опсега, С-појаса и Л-појаса. Радари Кс-опсега обично имају већу резолуцију и осетљивост, али су ограничени на ограничен домет. Радари у С-опсегу имају већи домет, али нижу резолуцију од радара Кс-појаса. Радари Л-опсега су дизајнирани за употребу на мањим пловилима и имају ограничен домет, али су обично јефтинији од других радара. Постоје и специјализовани поморски радари за употребу у арктичким водама који су у стању да открију и избегну санте леда и друге препреке.
Иако морски радари играју важну улогу у навигацији и безбедности на мору, они такође имају ограничења. Лоше временске прилике као што су магла, киша и снег могу смањити видљивост радарског система и смањити тачност података. Поред тога, поморски радари могу бити подложни сметњама од других електронских уређаја и извора сигнала, што може довести до нетачних или погрешних резултата. Такође је важно напоменути да бродски радарски подаци обично дају апстрактни приказ околине и одговорност је команданта брода да тумачи ове податке и, у комбинацији са другим навигационим системима и информацијама, врши одговарајућу навигацију и доношење одлука.
Будућност поморских радарских система изгледа светла јер технологија и интеграција са другим навигационим системима настављају да се развијају. Очекује се да будући бродски радарски системи имају још већу резолуцију и домет, као и побољшану интеграцију са другим навигационим системима, укључујући аутономну навигацију и вештачку интелигенцију. Осим тога, очекује се да ће употреба поморских радарских система наставити да расте као резултат строжих прописа и стандарда за навигацију и сигурност на мору.
Не само да се авиони могу пратити на интернету – постоји и бродски радар! Овде се могу пратити и посматрати позиције бродова широм света. Не само да ћете добити информације о различитим позицијама брода, већ ћете добити и информације специфичне за брод Details обезбеђено. Бесплатна понуда која ће посебно фасцинирати ентузијасте бродова.
АИС извештава о великој количини података које примају уређаји за пријем, али који морају бити у домету и накнадно процењени. Подаци укључују:
Подаци о путовању се такође преносе. Ово укључује дестинацију путовања, процењено време доласка и такође број људи на броду. Инланд АИС такође представља даље податке:
Лука | Очекивано време доласка (LT) |
---|